Pored predstavnika USAID, Savjetovanju su prisustvovali predstavnici: biznisa i njihovih udruženja i komora, opština, ministarstava, međunarodnih i lokalnih eksperata, razvojnih i drugih institucija za podršku razvoju preduzetništva / MSP, te članovi LEDnet-Mreže za ekonomski razvoj BiH.
Iako se BiH nalazi na na 175 mjestu, od 189 zemalja, po pitanju lakoće pokretanja poslovanja, još se težim čini očuvanje opstanka postojećih biznisa. S tim u vezi, nameće se potreba cjelovite reforme koja će poboljšati poslovno okruženje. Jedna od mjera, koja je navedena i u Reformskoj agendi, odnosi se i na što hitnije uspostavu Registra parafiskalnih naknada koje su uvedene od strane svih nivoa vlasti u BiH.
Analize su utvrdile veliki broj prafisklanih naknada na nivoima: BiH-7 grupa naknada i taksi, F BiH-25 grupa naknada i taksi i 9 grupa posebnih naknada i članarina, RS-25 grupa naknada i taksi, Tuzlanski kanton- 9 kategorija admin. taksi (broj 165 ), 7 kategorija zasebnih sudskih taksi (broj- 112). U posavskom kantonu postoje: upravne pristojbe-10 kategorija (broj-121), sudske takse-7 kategorija (broj-100), komunalne pristojbe-6 kategorija broj-61) dok su, u 15 opština Regije, utvrđene značajne razlike (npr za administrativne takse od 30 do 231 ).
Da bi preduzeće nesmetano obavljalo djelatnost neophodno je da se pridržava preko 20 zakona vezanih za plaćanje raznih fiskalnih i parafiskalnih dažbina i oko 30 zakona kojima su, ako ih se ne pridržava, predviđene kaznene odredbe. Takođe, poduzeće je dužno da u toku godine preda preko 150 raznih prijava i obrazaca. Jedno malo poduzeće, koje broji 20 zaposlenih i ostvari prihod od 1,5 miliona KM godišnje, za plate izdvaja u prosjeku 230.000 KM, a po osnovu raznih administrativnih taksi, komunalnih usluga i drugih obaveza mora izdvojiti 160.000 KM!!!!
Cilj Savjetovanja je utvrditi: trenutno stanje, prepreke i preporuke za hitnu uspostavu Registra, dalje ažuriranje, te nesmetano funkcionisanje i obezbjeđenje održivosti Registra. Uspostavom Registra dobio bi se i odličan zagovarački i alat za dalji monitoring ponašanja i odgovornosti vlasti u pogledu opravdanosti uvođenja, nemjene i trošenja tih sredstava. Eliminacijom ili smanjenjem parafiskalnih naknada MSP bi osjetile pozitivne učinke u pogledu: boljeg okruženja, za rad i razvoj, a smanjenja opeterećenja MSP i zaposlenike doprinijelo bi konkurentnosti i održivosti poslovnih poduhvata, te povećanju broja MSP/obrta a time i zapošljavanja.
Realizacijom Savjetovanja, nastavlja se provedba aktivnosti projekta: „Boljim poslovnim okruženjem do više radnih mjesta“. Projekat realiziraju, koordinatori Politika ekonomskog razvoja u BiH, Udruženje NEZAVISNI BIRO ZA RAZVOJ (NBR) Gradačac i Udruženje za poduzetništvo i posao LiNK Mostar. Sve akcije Projekta odvijaju se u sklopu Programa održivosti civilnog društva u BiH (CSSP programa), kojeg finansira Američka agencija za međunarodni razvoj – USAID u BiH.
Za više infromacija, molimo kontaktirajte:
Enver Sarvan, +387 62 335 789, pitcentar.nbr@gmail.com , www.nbrudruzenje.org
Tomislav Majić, +387 61 198 030, tomislav@linkmostar.org, www.linkmostar.org
